Stručni rad za zvanje viši tehničar pozlatar
kandidat: Zorica Slavković, tehničar pozlatar
mentor: mr Jovan Pantić, restaurator savetnik
Beograd, 2004.

Restauracija pozlate ukrasnih ramova

 
 

Konsolidovanje drvenih nosilaca
Čišćenje
Rekonstrukcija oštećenih delova reljefnih okvira
Postavljanje podloge i bolusa
Politiranje
Mikstioni
Rezanje, utiskivanje i iskucavanje pozlate
Fiksiranje pozlate i zaštitni slojevi
Kombinacije zlata i srebra
Patine

Napomene
Prilozi
Literatura

Okviri koji oivičavaju slike, grafike, minijature, tapiserije, ogledala i druga umetnička dela ne samo da ih ukrašavaju i ističu već ih fiksiraju, učvršćuju, izoluju i štite u enterijeru. Pravljeni su od drveta, zlata, srebra i drugih materijala i kroz istoriju i u umetnosti se odlikuju dekorativnim obeležjima svake stilske epohe ponaosob. Počevši od vizantije, renesanse, baroka, rokokoa, bidermajera pa sve do XX veka sa različitim formama, profilima i ornamentima su pozlaćivani posrebrivani, polihromirani i tonirani.
Vremenom je na okvirima zajedno sa umetničkim delima došlo do promena, propadanja i slabljenja materijala raspadanja celuloznih sastava u drvetu, kao i u biljnim vlaknima nosioca, ljuspanje, nabiranje i otpadanje podloga, raspadanje veziva i otpadanje pozlate. Pored efekata nastalih prirodnim starenjem, promena mikroklime, tj. velikih promena vlažnosti i temperature, promaje, delovanje sunčeve svetlosti i drugih toplotnih izvora, kao i mehaničkih oštećenja prilikom manipulacije i transporta. Sve su to razlozi zbog čega se izvode radovi na popravci oštećenja na ukrasnim okvirima.
Kod popravke starog oštećenog okvira najpre se izvrši učvršćivanje glavnih nosećih letvica okvira, a potom se uređuju ukrasi. Stari delovi se čiste i fiksiraju, a za nedostajuće delove ukrasa uzimaju se odgovarajući otisci sa postojećih, pa se odlivaju i sa njima se popunjavaju - rekonstruišu mesta oštećenja. Ako je originalni deo ukrasa bio pozlaćen ili posrebren onda se postavlja podloga za pozlatu, pa se tanki listići zlata ili srebra lepe na oštećene delove, a potom se patiniraju i lakiraju.

Konsolidovanje drvenih nosilaca
Ukrasni ramovi umetničkih slika često se oštećuju. Oštećenja nastaju starenjem materijala, lošeg rukovanja ili loših uslova čuvanja. Radovi na njihovoj konzervaciji i restauraciji su veoma složeni i podudarni u mnogim aspektima sa radovima na umetničkim slikama.
Drveni nosioci ukrasnih ramova često zbog svoje prirode pucaju, krive se i rasušuju. Cesto nepravilno izvedeni zanatski radovi dovode do različitih deformacija i oštećenja. Metode njihovog konsolidovanja obuhvataju ispravljanje iskrivljenih delova i slepljivanje.

Čišćenje
Požuteli lakovi, premazi bronze, patine i drugi namaze sa pozlate se najčešće i u zavisnosti od vrste premaza čiste raznim dekapanima ("Skid", "Demol" "Pintof", "Lavakol"). Dekapani su uglavnom sastavljeni od kombinacija organskih rastvarača sa određenim puniocima. Cišćenje se vrši i sa rastvorom alhohola i terpentina, najčešće u odnosu 1:1, kao i sa blagim neutralnim
rastvorom sapunice. Rastvaračima se odstranjuju zaprljane površine i razni premazi, a njihovo dejstvo se neutrališe posebnim sredstvima, najčešće terpentinom ili vajt špiritom.

vrh strane

Rekonstrukcija oštećenih delova reljefnih okvira
Pozlaćeni reljefni ukrasi, koji se često nalaze na ukrasnim okvirima rasušuju se, pucaju i otpadaju. Oštećenja nastaju mehaničkim udarima, odnosno lošim rukovanjem. Rekonstrukcija oštećenja se izvodi tako što se sa neoštećenih delova reljefnih ukrasa uzima otisak (negativ) pomoću sintetičkih smola, pravljenih za tu svrhu ("Optosil", razne silikonske gume sa ili bez katalizatora sa raznim temperaturnim tačkama aktiviranja). U negativ koji se često fiksira gipsom uliva se masa za otiske koja tradicionalno najčešće ima sledeći sastav:
50 kg kamene krede
10 kg tutkala (životinjskog porekla)
400 gr kalafonijuma
4 l firnejza ili lanenog ulja
1 l vode za tutkalni rastvor
ili druga varijanta:
25. kg kamene krede 10 kg tutkala (životinjskog porekla)
400 gr kalafonijuma
4 l firnejza ili lanenog ulja 1 l vode za tutkalni rastvor
Masa se uliva i kuva u duplim sudovima. Cuva se u vidu pogača koje se po potrebi omekšavaju na pari. Izliveni ukrasi se fiksiraju na oštećene delove sa tutkalom, a po njihovom sušenju sitna oštećenja i pukotine se zalivaju sa 10%-tnim tutkalnim rastvorom i raznim vrstama krede.
Postupak izlivanja delova nedostajućih ukrasa izvodi se tako što se masa postavlja u kalup u toplom stanju. Hlađenje mase se može ubrzati u hladnjaku, a potom dok je još sasvim elastična postavlja se na mesto oštećenja uz prethodno odgovarajuće oblikovanje. Sušenje traje nekoliko nedelja i zavisi od debljine izlivenog dela, kao i od godišnjeg doba kada se radovi izvode. Po završenom sušenju po potrebi se mogu izvoditi dopunske korekture i dopune sa raznim vrstama kreda i tutkalnim rastvorom.

Postavljanje podloge i bolusa
Podloga se postavlja na tutkaljenu površinu i često je sastavljena od 10%-tnog rastvora tutkala i raznih vrsta kreda od koji su najbolje bolonjska i pulska. Bolus je vrsta lepljivog pigmenta zemljanog porekla koji se koristi kao "jastuče"
za zlato. Njegovim sušenjem ostaje porozan sjaj koji se prema vrsti problematike može glačati, šmirglati ili polirati.
Ukoliko se želi postići efekat visokog sjaja bolus se nanosi u dva - tri sloja, a po sušenju zajedno polira sa zlatnim listićima. Poliranje se izvodi sa poludragim kamenom - ahatom, a često se izvodilo i sa obrađenim zubom divljeg vepra, medveda ili vuka. Pri ovom postupku bolus ima ulogu lepka za zlato i ovaj metod je osnova tradicionalnog pozlatarstva. Bolus ima ulogu da svojom bojom oplemeni izgled zlata, pa se tako na tržištu može naći u raznim bojama: bela, crna siva, a najčešće oker i crvena.

Politiranje
Postavljanje politure, odnosno slojeva šelaka (96% -tni rastvor šelaka u denaturisanom špiritusu) često se koristi kod metoda pozlaćivanja sa mikstionima, odnosno lepkovima na uljanoj osnovi. Ona služi kao izolacija i postavlja se u nekoliko slojeva preko glačanog bolusa sve dok se ne dobije izrazito sjajna izolovana površina sa svim karakteristikama politure. Nanosi se četkicom i lopticama od platna sa minimalnom količinom lanenog ulja. Izvodi se na temperaturi od 25 - 30° C.

vrh strane

Mikstioni
Mikstioni - lepkovi za pozlatu sastavljeni su uglavnom od ugušćenih ulja sa mineralnim dodacima koji pospešuju sušenje, odnosno obezbeđuju ravnomernu i postepenu oksidaciju po celoj površini. Dele se na uljane i sintetičke, kao i po vremenu sušenja od nekoliko minuta, pa od 2, 4, 8 i 12 časova. Treba pomenuti da kao lepak za zlato koristilo se i skuvano pivo, sok od belog luka, belance i razni lakovi. Zlatni listići, ili šlag metal (imitacija zlata) postavljaju se na osušeni sloj mikstiona i blago glačaju sa mekim četkicama ili vatom. Jedan od najkvalitetnijih mikstiona, koji obezbeđuje visoki sjaj je proizvod Lefranc-a.

Rezanje, utiskivanje i iskucavanje pozlate
Ukrašavanje pozlate graviranjem, rezanjem, utiskivanjem ili iskucavanjem je posebna problematika koja se praktikovala kao dodatni vid ukrašavanja pozlaćenih površina. Iako se odnosila u početku na ukrašavanje oreola i drugih dekorativnih površina na ikonama, kasnije su ove tehnike modifikovane i primenjene za ukrašavanje reljefnih pozlaćenih okvira umetničkih slika. Za izvođenje ovih tehnika postoje posebni načini i alati. Posebna oblast se odnosi na bojenje i ukrašavanje iskucanih i utisnutih površina.

Fiksiranje pozlate i zaštitni slojevi
Pozlata i njena imitacija je nežna tvorevina sa kojom treba raditi oprezno i pažljivo. Obično se fiksira posle obrade blagim rastvorima šelaka, zaštićuje se lakovima uljanog ili sintetičkog porekla. Pri tome se vodi računa da se sa njima što manje menja izgled pozlate. Neadekvatan izbor laka može da menja izgled sjajne pozlate u mat varijantu, pa se zbog toga koriste specijalni lakovi za pozlatu od kojih je najpoznatiji "Capon" lak. Imitacije pozlate proizvode se u vidu šlag metala. Listići imitacije zlata vel. 16 x 16 cm, srebra 16 x 16 cm, a može se naći i vel. 10x10 cm. Po svojoj debljini se razlikuje od zlatnih listića koji su mnogo tanji i proizvode se u veličini 8x8 cm i 6x6 cm. različite čistoće od 18 - 24 karata.

Kombinacije zlata i srebra
Za što veću raznovrsnost i bogastvo ukrašavanja elemenata okvira slika kombinovali su se razni metali. Najčešće su to bile kombinacije zlatnih i srebrnih listića, zlata i njegovih imitacija (šlag metala), kao i ređih kombinacija od folija bakra, kalaja i nikla. Kombinovanjem različitih listića isticali su se pojedini delovi reljefnih ukrasa, kao i odvajale određene dekorativne površine na okvirima umetničkih dela ili umetničkih upotrebnih predmeta

Patine
Na kraju ovog kratkog prikaza mora se reći nešto i o patiniranju, odnosno uklapanju novih pozlaćenih površina u staru pozlatu. Patiniranje se izvodi sa raznim pigmentima u prahu sa raznim vrstama vodenih veziva. Patina ima glavnu ulogu u isticanju reljefnih delova.
U praksi Pozlatarske radionice Ateljea za restauraciju slika Narodnog muzeja u Beogradu koriste se sve navedene metode, postupci i materijali u izvođenju konzervatorskih i restauratorskih radova na fondu ukrasnih okvira muzeja, ali i drugih ustanova i trećih lica. Najčešći vidovi restauratorskih radova na rekonstrukciji oštećenih ukrasa reljefa ili pozlate izvode se sa šlag metalom, ali i sa zlatnim i srebrnim listićima u zavisnosti od vrste materijala koji se nalazi na originalnim okvirima ili samog dela. Pri tom se sprovode svi aspekti konzervatorskih istraživanja i konzervatorske dokumentacije koja važi i prati radove na autorskim delima. Principi reverzibilnosti, postupnosti i prevencije uklapaju se u savremeni trend shvatanja konzervatorskih postupaka i materijala i u potpunosti sprovode i na ovom važnom segmentu zaštite kada su u pitanju autentični ukrasni okviri umetničkih dela.
Primeri izvođenja konzervatorskih i restauratorskih radova u prilogu dodatno ilustruju svu složenost i delikatnost navedene problematike. Oni nam u potpunosti objašnjavaju važnu i raznovrsnu ulogu ukrasnih okvira, ali i svu složenost njihove tehničke zaštite.

vrh strane

Napomene
1. Pozlaćivanje na polimentu
Pozlaćivanje na polimentu, na gruntu od levkasa i krede omogućava da se pozlaćuju veoma velike površine.
Poliment je tamno smeđa boja, sačinjena od žežene sijene, okera i mumije (1). Navedene boje se razblažuju vodom, istucavaju se kurantom (2) do idealne finoće i potom se suše. Osušena smesa se i naziva poliment. Pre pozlaćivanja poliment je rastapan i rastvaran u prokuvanom belancetu od jajeta, spravljen tako da se njime može ravnomerno premazivati četkicom. Rastvor belanceta se priprema ovako. Belance od jajeta odvojeno od žumanaca, sipaju u flašu i stavljaju na zagrejano mesto da se ukuvava. Zagreva se dotle dok ne postane vrlo žitko i dok ne izgubi svu viskoznost, uz očuvanje lepljivosti u izvesnoj meri, koja je neophodna za poliment. Sve postojeće vrste lepila su krte, i pozlata koja se radi na njima pri poliranju često spada. Rastvarač od žumanceta, na kome se rastvaraju boje, je suviše mastan zbog čega se pozlata rađena na njemu može oštetiti poliranjem. Ne treba koristiti sveže belance, zato što je njegova smesa viskozna i želatinozna. Ali na opisani način od njega dobijena tečnost je veoma kompaktna poseduje neophodnu lepljivost i što je najvažnije finu elastičnost. Ova tečnost je proverena dugogodišnjom praksom i priznata je kao najbolje vezivo za pozlatu na levkastu sa kredom. Na ovoj podlozi zlato sigurno stoji i pogodno je za poliranje. Da bi poliment dobio jak crvenkasto smeđi ton njime se isto mesto premazuje dva tri puta. Posle sušenja kada poliment dobije taman sjaj njega uglačavaju čistom vunenom tkaninom, da bi podloga bila čista ravna i blistava. Potom se mesto na koje će biti nanešeno zlato četkicom natapa votkom od 40 gradi koja je upola razblažena vodom. Pozlaćivač mora imati kutiju 40 x 40 cm da u njoj čuva alat za pozlaćivanje i samo zlato. Na gornji poklopac kutije stavljaju nešto meko i omotavaju ga jelenskom kožom - stvara se mali jastučić na koji se stavlja zlato pre pozlate. Za rad se koriste zlatni listići koji se drže u posebnim knjižicama. Ako treba pozlaćivati velike površine onda se pozlaćuje celim listovima. Ako pak treba pozlaćivati delove koji su manji od lista zlata onda ga rasecaju posebnim nožem sa zaobljenim vrhom i obostrano naoštrenim sečivom. Takvim nožem je zgodno raseći listove zlata i prebacivati ih na jastučiću sa jednog mesta na drugo. Za pozlatu se koristi veoma fino i istanjeno zlato. Pri prvom dodiru ono će se prilepiti za prste. Ako se neoprezno dune ili zaleprša odećom zlato pripremljeno na jastučiću će se razleteti i neće se brzo pronaći. Zato majstor zlatar mora biti veoma oprezan i mora da uzima zlato samo uz pomoć lampemzelja, posebnog instrumenta za pozlaćivanje. Lampemzelj se pravi na sledeći način: odseče se sam vrh veveričijeg repa. Dlačice vrha se lepezesto rašire i slepe između dva mala kartona. Kada se lepak osuši lepeza će stajati u kartonu kao u kratkoj kartonskoj drščici. Radi pogodnijeg rada nju uglavljuju u drvenu dršku dugačku i debelu poput obične olovke. U drugi kraj drške uglavljuju četkicu koja je neophodna za podmazivanje votkom polimenta na koji se nanosi zlato. Na taj način lampemzelj izgleda kao sa lepezom od veveričijih dlaka na jednom krstu i četkicom od veverice na drugom. Da bi se uzelo zlato lepezu treba malo natopiti. Među instrumentima za pozlaćivanje je i maslenka - to je kožna ploha dimenzija 20 x 12 cm natopljena kravljim lojem. Pre nego što se zlato uzme na lampemzelj, treba dva tri puta proći lepezom po masnoj plohi da bi se na njoj pojavio neprimetni masni sloj. Posle toga lepezu se prinosi zlatnom listiću i prenosi na ono mesto na kome treba da bude pozlata. Od lepeze će se zlato odvojiti a za poliment podmazan votkom će se dobro prilepiti. Upravo tako se pozlaćuje. Potom se pozlata suši do tog stepena kada se može polirati pošto bez poliranja ona postaje tamna a ne sjajna. Zlato se polira ahatom, dobro izgrušenim kamenom u obliku lopatice širine od 1-3 cm. Za poliranje zakrivljenih površina potrebni su ahati zakrivljenog oblika u različitim veličinama. Ahat se ubacuje u metalne cevi i nasađuje na držalje otprilike kao prst debljine, nešto duže od olovke. Pri poliranju lopaticu sa ahatom treba snažno pritiskati obema rukama. Ako sušenje nije bilo dovoljno dugo zlato se ispod ahata može skidati, a ako pozlata bude presušena onda će ispolirano zlato izgledati neprirodno i mutno. Kada je sušenje ispravno u skladu sa pravilima, zlato će posle poliranja imati jaku izrazitu nijansu i dobar blesak.

1 Mineralna boja (crvene zemlje) u prahu
2 Kameni ili stakleni alat za usitnjavanje, sa pljosnatom osnovom

vrh strane

2. Pozlaćivanje bez polimenta
Pozlaćivanje bez polimenta je rađeno ovako: po uglačanom levkasu su premazivali sloj svetlog okera, rastvorenog sa čistom vodom. Posle sušenja su čitavu površinu prekrivenu okerom glačali suvom tkaninom. Žitkim lepilom od jesetre ili mezdere (kože) su podmazivali male delove površine, tako da ne speru oker i stavljali listiće zlata ili srebra, isečene prema dimenzijama i obliku podmazanog dela. Posle završetka pozlaćivanja čitavu površinu metala su glačali "zubićem" - medveđim ili veprovim zubom ili brušenim kremenom, karneolom, ahatom. Ponekad su pozlaćivali direktno na uglačanom levkasu, bez okera sa lepkom.

3. Pozlaćivanje na "gulfarbi"
Taj način pozlaćivanja primenjuje se na svim gruntovima od drveta, platna, stakla i metala. "Gulfarba" je sačinjena od laka-mordana sa dodatkom male količine naran?aste hromove boje, spravljene na lanenom ulju. Hrom se laku dodaje kao podloga ispod zlata, da bi ono imalo jači i izrazitiji ton. Alati koji su potrebni za pozlaćivanje su isti oni kao i za pozlaćivanje na polimentu: jastuče od kože, lampemzelj, nož i maslenka. Proces pozlaćivanja je komplikovan i zahteva majstorstvo.
Pre pozlaćivanja se mesto za pozlatu brižljivo priprema, tako da površina na koju će biti naneseno zlato, bude ravna i čista.
Potom se ta mesta četkicom premazuju debelim slojem "gulfarbe", pa se zatim suše. Ako se boja ne osuši, onda će se postavljeno zlato pomerati, a ako se presuši, zlato se neće lepiti na nju. Gulfarbu treba sušiti dok ne počne lagano da se odvaja, jer će tada zlato dobro prianjati za nju i imaće dobar sjaj. Zlato se na farbu nanosi lampemzljom, koji se preko lepeze lagano prtitiska vatom. Ono se utiskuje u farbu i dobija lep izgled. Njega ne poliraju ahatom, kao pozlatu na polimentu, već ga lagano trljaju komadom vate.

vrh strane

4. Pozlaćivanje na asistu
Cesto su na ikonama preko živopisnog sloja nanosili poteze zlatom u listićima na nabore odeće, pera, krila anđela, klupe, stolove i prestole. U modernoj literaturi ovi potezi se uobičajeno nazivaju asistika.
Asist je jedinjenje, upotrebljivano kao podloga ispod zlata. Spravlja se od pivskog taloga, koji se sipa u posudu i prokuvava na vreloj peći, dok ne postane gusta, lepljiva masa, ili od očišćenih glavica belog luka, koje u malom zemljanom loncu drže na tihoj vatri, dok ne dođu u isto stanje kao pivski talog. Za rad ga treba razblaživati vodom do te gustine, da četkicom mogu da povlače veoma tanke linije. Asistom se slikaju probjeli ikonom za nanošenje čistog zlata. Ona mesta na živopisu gde će biti naneseni probjeli ovlaš se zaprašuju veoma sitnom kredom i ocrtavaju asistom. (Boja asista je tamno-smeđa, blistava). Potom se komadićem mekog crnog hleba, uvaljanog u lopticu, direktno iz knjige uzima zlato u listićima, seče se na parčiće i nanosi na probjele, koji su ocrtani (oslikani) asistom. Parčići se lagano pritiskuju hlebom i na taj način se zlatom oblaže čitava kontura (crtež asistom). Istim komadom hleba zlato se pažljivo prikucava u vertikalnom položaju i tada se pojavljuje probjel. Na potezima asista (asistki) zlato se stabilno prilepljuje, a iz praznina između poteza probjela se skida. Tako se radi nanošenja zlata do potpunog pojavljivanja čitavog probjela, a zaostala kreda, kojom je prethodno zaprašivano mesto, na koje se nanosio asist, se skida guščijim perom.
Probjel se radi izrazito čistom bojom zlata. Na taj način je oslikavan brokat na odeždama i zlatnim ornamentom su ukrašavani okviri ikona.
Zlatnu ili srebrnu asistku su glačali da bi dobila sjaj. U retkim slučajevima se sreće asisitka nanesena spravljenim (mlevenim, tvorenim) zlatom. U staroruskoj umetnosti "tvorenim (spravljenim mešavinama)" su prvobitno nazivali sve boje (od reči "tvoriti" - istucavati mešati). Pa ipak, počevši od XIX veka, spravljanim su počeli da zovu samo zlatnu i srebrnu boju. Zlato mešaju sa gumarabikom, koja služi kao vezivo i sa vodom koja pretvara smesu u žitku masu.



vrh strane

Prilozi

Pozlatarski radovi na ukrasnim okvirima (šlagmetal)
Pozlatarski radovi na ukrasnim okvirima (glačanje zlata)
Postavljanje zlatnih listića (za postupak glačanja zlata)
Pripremljena nova podloga, detalj
Posle završenih radova, detalj
Postavljanje podloge i bolusa na oštećenja, detalj
Čišćenje i postavljanje podloge, opšti plan
Priprema, postavljanje podloge i bolusa, opšti plan
Posle završenih radova, opšti plan
Kombinacije glačanog i mat zlata, posle radova, detalj
Oštećenja i pukotine, pre radova, detalj
Posle radova, rekonstrukcija pozlate, detalj
Priprema, rekonstrukcija ukrasa, podloge i bolusa, detalj
Posle završenih radova, opšti plan
Posle završenih radova, opšti plan
Delovi rekonstrukcije podloge, detalj
Delovi rekonstrukcije podloge, podlivanje, detalj
Delovi rekonstrukcije podloge, fiksiranje, detalj
Delovi rekonstrukcije podloge, podklobučenja, detalj
Delovi rekonstrukcije podloge, čišćenje, detalj
Delovi rekonstrukcije ukrasa, uzimanje negativa, detalj
Oštećenja na ukrasnim elementima, detalj
Oštećenja na ukrasnim elementima, opšti plan
Poleđina ukrsnog okvira, konsolidacija, slepljivanje, detalj
   
Delovi ukrasnog okvira, rekonstrukcija nosioca i podloge

vrh strane

Literatura:

Milorad Medić, Zlato u srednjovekovnom slikarstvu, Beleške sa predavanja juna 1994. godine, priređeno kao separat u junu 1994 za studente FPUiD, br. 12.,Reantika, obnovljeno i prerađeno izdanje, kat. br. 9, 2003.

Danijel V. Tompson, Mlađi, Postupak slikanja temperom, poglavlje IV, Primena Metala, Reantika, obnovljeno i prerađeno izdanje iz 1987., kat.br.13, 2003.

Boguslav Slanski, Tehnika živopisanja, Prevedeni separati, 147-155. Izdanje Akademije nauka SSSR, Moskva 1962.

Annie Sloan& Kate Gwynn, The Complete Book of Decorative Paint Tecniques,
Mobius International Book, London, 1988. 122-123.

Metka Krajger, Slikarstvo, Tehnika i materijali, Sarajevo, 1990.